Lična iskustva

“Čiji si ti?”

O sebi i pravom sebi

Dok sam bio dečak, leta sam provodio u rodnom selu moje majke. Ugledavši me na ulici, stariji bi me često zaustavljali pitanjem: “Čiji si ti, mali?” Obično im ne bih rekao svoje prezime, kao što je trebalo. Samo bih odgovorio: “Ja sam moj”.

Još sam bio nevino dete, pa mi se nije puno moglo zameriti. Više su me privlačile zvezde i svemir nego svet oko mene i ljudi, koje uopšte nisam mogao razumeti. Sve vreme sam osećao da postoji nešto izvan svega toga, nešto što bi trebalo da znam, ali se nisam mogao dosetiti šta. To me je činilo jako potištenim. Kao jednog od najtežih trenutaka detinjstva, sećam se svoje kontemplacije o smrti. “Nikad više... Nikad više... Kako to može biti: nikad više?”, ponavljao sam u sebi, sa suznim očima. Bio sam na ivici očaja, ali ipak nisam potrčao majci da me uteši. Valjda zato što je moje pravo biće plakalo, ono čija majka nije sa ove Zemlje.

U mladosti sam imao iskustva sa Trećim okom. Baš kao što Učitelj kaže u Predavanju 2, Džuan Faluna: ”... rascvetavaće se kao cveće na TV, ili filmu...”

Uveče, kad bih legao na spavanje, bilo koja misao, bilo koje lice koje bih zamislio, ili oblik koji bih vizuelizovao, odjednom bi počeo da se rascvetava u hiljadama boja, jureći prema mojim očima. U nemogućnosti da fiksiram bilo koji oblik, bio sam prestrašen. Pitao sam se: “Jesam li ja normalno dete, ili sa mnom nešto nije u redu?”

Bilo je veliko olakšanje kad je počelo da prestaje. U to doba sam bio odrastao tinejdžer, gubio sam svoju nevinost i polako padao u veliku iluziju, veliku kolotečinu običnih ljudi. Stičući različite predstave, gubio sam pravog Sebe.

Svejedno sam bio ubeđen da sam na putu da pronađem „sebe“. Usled predubeđenja da je moje „ja“ važnije i vrednije od drugih „ja“, braneći ga od drugih, često sam se sukobljavao. Ovo je dovelo samo dotle da postanem još više sebičan, arogantan i egocentričan. Probijao sam se kroz život, nastojeći da se dokažem. Oženio sam se, dobio decu, menjao poslove, ali to mi i dalje nije polazilo za rukom. Što sam se više trudio, više sam povređivao druge, a što sam više povređivao druge, više sam sam bio povređen. Osećao sam veliku nepravdu.

Vreme je prolazilo, a ja sam postajao ogorčen, ciničan i neuravnotežen. Bilo mi je muka od svega, pa i od samog „sebe“. I to je ono kad sam dobio Fa.

Dobijanje Fa

Prvi put kad sam pročitao Džuan Falun, bio sam zapanjen kako se rečima ne može iskazati. Progutao sam sadržaj knjige, praktično u jednom dahu. Činilo mi se kao da se preda mnom otvara riznica blaga. I, momentalno sam počeo da se menjam.

Nakon početnog oduševljenja, srce mi je ispunila nepojmljiva blagost. U trenu je nestala moja vezanost za požudu i, konačno, posle više od 40 godina života, prestao da grickam nokte.

Usledile su jake dijareje. I odjednom mi je bilo muka kad jedem meso.

Učitelj kaže u Džuan Falunu: “Jednog dana, ili posle mog današnjeg predavanja, neki ljudi bi mogli ući u sledeće stanje: Ne mogu da jedu meso, i muka im je od mirisa mesa. Ako ga pojedu, povraća im se. Vas niko ne tera, niti sami sebe primoravate da ne jedete meso, već to dolazi iz vašeg sopstvenog uma. Kad budete dostigli taj nivo, nećete moći da jedete meso, jer se to odražava iz vašeg gonga. Ako stvarno progutate meso, imaćete potrebu da povratite.”

Iako ranije ne bih ni pogledao obrok ako u njemu nema mesa, sada sam mogao da uživam u obilju razne druge hrane i ukazao mi se novi horizont. Osećao sam se lako, kao nikad pre. Tada sam mislio da je to zbog promenjenog jelovnika, ali sada verujem da je Učitelj čistio moje telo od samog početka. Potezom ruke, Učitelj je uklonio visoke planine mojih vezanosti. Bio sam blagosloven kako se ne može zamisliti.

Na žalost, moja sposobnost spoznaje nije bila na visini. I dalje sam se držao tvrdoglave predstave da treba da obavim neke stvari na ovom svetu pre nego što se posvetim kultivaciji. Tako sam izgubio skoro dve godine. U tom periodu nisam učio, niti vežbao; borio sam se da postignem ono za šta sam bio vezan, ali kad sam to na kraju i obavio, nije mi donelo zadovoljenje – samo još veću frustraciju i bol.

Konačno sam stajao pred velikim zidom, koji se nije mogao zaobići. U životu za mene više nije bilo ničeg. Tada sam ponovo počeo da učim Fa. U nadi da će ponovo imati isti efekat.

Beskrajna milost Bude

Čitajući Knjigu po drugi put, doživeo sam čudnu senzaciju. Kao da se nešto vrtelo u unutrašnjosti mog tela. Rekao bih da je krenulo s vrha moje glave, a onda niz lice, do grudi, svaki dan se spuštajući sve niže. Osećao sam kao da se propeler vrti u meni, što je bilo vrlo neprijatno. Konačno, propeler je sišao do mog donjeg stomaka i ostao tu dok nisam do kraja pročitao Knjigu.

U to doba nisam shvatao o čemu se radi. Ali sam bio odlučan. Obavio sam razgovor sa svojom ženom, deleći s njom neka svoja prosvetljenja iz Džuan Faluna. Svečano sam izjavio da sam odlučio da budem praktikant Falun Dafe. Nije me mogla razumeti, mislila je da je ovo samo jedna od mojih epizoda. Ali ovaj put sam znao da je to za ceo život i sva vremena. Znao je i Učitelj. I to je ono kad sam, verujem, dobio Falun.

Jedna misao određuje rezultat

Prionuo sam na vežbanje najmarljivije što sam mogao. U početku nisam bio u stanju da sedim u lotosu, ali posle nekog vremena dobio sam znak. Na Clearwisdom sam pronašao iskustvo praktikantkinje iz Kine, koja je bila zlostavljana u zatvoru i kojoj su slomili obe noge. Prebačena je u bolnicu, gde su je operisali i ugradili joj čelične šine u noge. Mislila je da više nikad neće moći da sedne u lotos. Ali bila je odlučna, i na kraju se desilo čudo.

Čak i sa šinama u nogama, ona je mogla da prekrsti noge! Ovako zdrav, kako može biti da ja ne mogu?

Pokušao sam da sednem u dvostruki lotos i uspeo. Posle toga više nisam sedeo u jednostrukom.

Davno izgubljena porodica

Nakon jedne godine vežbe i učenja Fa, imao sam sreće da prisustvujem Evropskoj Fa-konferenciji. Pre toga, zapravo, nisam imao puno kontakata sa drugim praktikantima. Iako sam znao da je kultivacija nešto što je između učitelja i njegovog učenika, pomalo sam brinuo da li ću moći da se identifikujem sa grupom, tj. praktikantima.

U momenta kad sam ih ugledao, međutim, znao sam da je to moja davno izgubljena porodica. Bio sam ushićen, van sebe od sreće - poslednja velika prepreka je uklonjena. Tada sam usnuo san.

Stopiti se s Fa

U snu sam vozio auto seoskim putem, po tlu jarko crvene boje. Usput me je zaustavila kineska policija, i privela u policijsku stanicu u mom rodnom gradu. Kineskinja u kratkoj, beloj haljini me je ispitivala. Nije me privlačila, niti sam je se bojao. Postavljala je pitanja na kineskom, a ja sam uzvraćao osmehom.

Na kraju mi ponudi plavi list papira i crveni list papira. Nakon što budem potpisao, znao sam da ću morati da se javim u kineski zatvor, ovde u gradu gde živim. Međutim, moj plan je bio da ih ismejem i pobegnem – što mi neće biti prvi put. Misleći o tome, s osmehom na licu, potpisujem se na jedan od papira. Zatim bacim pogled i umesto svog potpisa ugledam reči Falun Gong.

Dođe mi misao: možda ipak nisam uhapšen zbog vežbanja Falun Gonga?

U pokušaju da prepravim Falun Gong u svoje ime, olovkom dodajem nekoliko poteza. Ono što na kraju ostaje su Falun Gong i moje ime, pomešani, iscrtani raskošnim, nebeskim krasnopisom. I tu se budim. Sa srcem koji bije.

Učitelj kaže u Bitno za dalje napredovanje: “Stari su imali izreku: “Ko ujutru čuje Tao, uveče može da umre.” Niko u današnjem čovečanstvu ne može to da razume. Kad um osobe prihvati Fa, znate li da je taj deo njegovog uma. koji prihvata Fa, saobražen s Fa?”

Saobražavao sam se s Fa. Sada razumem tako.

Širenje Fa

Kao što sam pomenuo, u početku pored mene nije bilo drugih praktikanata. Pokušao sam da proširim Fa u svojoj porodici i među prijateljima, ali oni to nisu mogli shvatiti. U svom srcu sam molio Učitelja da mi pomogne da pronađem druge praktikante, jer ponekad sam se osećao usamljeno i nedostajao mi je neko s kim bih podelio iskustvo.

Ali to je ponovo bila sebična misao.

U Predavanju Fa na sastanku sa učenicima iz Azije-Pacifika u Njujorku, 2004, Učitelj kaže: “Što više stavljaš sebe na prvo mesto, ili upetljavaš [faktor] sebe, manje ćeš imati moćne vrline, pa je manje verovatno da ćeš uspeti u tim stvarima i uradiiti ih dobro.”

Sve dok nisao dostigao izvesni nivo nesebičnosti, drugi praktikanti mi se nisu pridružili. To se desilo tek kad sam shvatio da nisu oni tu radi mene, već da ja treba da budem tu zbog njih. Treba da ih poštujem, ništa od njih ne treba da očekujem ili želim, baš kao što Učitelj ništa ne želi od nas. Ako imaju predodređeni odnos, doći će. Ako imaju tu želju, vežbaće. Ne treba da donosim sud o njima. Ja pripadam njima – a ne sebi.

Učenik iz doba Fa-ispravljanja

U doba Fa-ispravljanja, učenici Dafe treba da rade tri stvari. Kako sam u Dafu ušao kasno u fazi Fa-ispravljanja, uvek sam znao da puno toga treba da nadoknadim. Međutim, u početku nisam shvatao nova predavanja Učitelja; nisam bio u stanju da šaljem IM, kao ni da potvrđujem Fa.

Posle nagoveštaja Učitelja, međutim, uskoro sam shvatio da postoji jedan novi nivo nesebičnosti, a to je biti učenik Dafe iz doba Fa-ispravljanja i spašavati ljudi objašnjavanjem istine.

“Sva buduća bića biće nesebična, dok su bića prošlosti bila sebična,” rekao je Učitelj u Predavanju Fa na Međunarodnoj konferenciji u Njujorku 2004.

Prosvetlio sam se u činjenicu da je lična kultivacija nešto što pripada starom komosu. Spašavanje sebe je nešto iz starog kosmosa. U novom kosmosu će postojati lična kultivacija, ali ne ovakva kakvu vodimo danas. Nama se saopštavaju tolike Fa-istine da bi nam se omogućilo da asistiramo Učitelju u Fa-ispravljanju. I samo dok smo spremni da činimo šta treba da činimo, možemo se prosvetljavati u te istine.

Uvid u druge dimenzije

U meni je još uvek puno vezanosti koje treba odstraniti kultivacijom. Da mi ukaže na njih, Fa mi ponekad omogućava uvid u druge dimenzije. Tako sam jednom, za vreme meditacije, ugledao čoveka velikog kao svemir, kako stoji na planeti Zemlji, veličine njegovog stopala. “Šta će on na tako maloj Zemlji,” upitao sam se. Onda sam zapazio korenje koje izrasta iz njegove glave, leđa, nogu. Korenje je bilo ukopano duboko u Zemlju, i on je tu stajao nepomičan, kao gigantsko drvo. Bio je tako velik, a tako sputan.

Šest godina nakon dobijanja Fa, mora biti da sam još uvek vezan za mnoge zemaljske supstance. Ipak, mislim da sam prešao dug put. Kad me ljudi upitaju kakve sam koristi od Dafe imao, kažem im da sam postao drugi čovek. Ranije sam bio nervozan i nestrpljiv – sada sam uglavnom miran i strpljiv. Ranije sam bio ciničan i namćorast, besan na ceo svet – sada sam dosta pomirljiv. Ranije sam voleo samo sebe. Sada, voleti znači nešto sasvim drugačije....

Čiji sam?

Prošlog leta, posle puno godina, ponovo sam došao u selo iz mog detinjstva. Većine starijih, koji su me svojevremeno gnjavili pitanjima, više nije bilo, ali nekolicinu koja je preostala, rado sam ponovo sreo. Neki su bili začuđeni zapažajući promene u mom karakteru, pa sam im objasnio kako me je Dafa spasao. Takođe sam iskoristio priliku da im kažem kako je mnogo dobrih ljudi u Kini progonjeno. Za razliku od onog pre, sada mi je bilo jako lako da se s njima sporazumem. Jer u srcu sam ih poštovao, jer sam osećao da im pripadam.

Jer sam ih voleo. I ne samo njih: iskrenog srca, shvatio sam da volim svako drvo, svaku kuću, svaku njivu.

Baš kao što Učitelj kaže u Predavanju 7 Džuan Faluna: “Pored ljudskih bića i životinja, i biljke su životi. Materija bilo kog života može se manifestovati u drugim dimenzijama. Kad vaše Treće oko dostigne nivo Fa-vida, videćete da kamenje, zidovi, i sve može da govori s vama i da vas pozdravlja.“

Baš tako sam se osećao. I kako ikad mogu dovoljno zahvaliti Učitelju za jedno takvo osećanje? S daljom kultivacijom, moj uvid u univerzum postaje sve dublji i dublji, a moje srce stalno se širi da u sebe primi još ljudi. To je nešto što nikad ranije nisam mogao zamisliti.

Hvala, Učitelju.