Izvještaji iz Kine i svijeta

Holandski turistički vodič kineskog porekla kidnapovana u Kini

Petak, 8. maj 2009.

Ping Baas - Guo, iskusni turistički vodič kineskog porekla iz Holandije, u dva navrata je bila kidnapovana od strane kineske policije zbog prakticiranja Falun Gonga.

Zovem se Ping Baas - Guo. Pre 19 godina sam se iz Kine doselila u Holandiju i udata sam za holanđanina s kojim imam kćerku. Već 18 godina radim kao turistički vodič za holandsku putničku agenciju specijalizovanu za putovanja Kinom. Kroz Kinu sam vodila na hiljade turista.

Maja meseca ove godine sam u Kini kidnapovana od strane tajne policije i ukupno 21 sat pritvorena zbog praktikovanja Falun Gonga.

Nakon što sam 8. maja prvu turističku grupu otpratila na aerodrom i išla u trgovinu, vratila sam se u svoj hotel u Peking gde sam telefonirala sa svojim putničkim agentom. Oko 15:30 je neko pokucao na vrata. Pred vratima je stajalo pet ili šest ljudi. Jedan od njih je bio radnik hotela i on me je obavestio da policija želi razgovarati sa mnom (prema odeći mislim da je jedan od njih bio policajac a ostali tajni agenti, nisu se predstavili) Pokušala sam zatvoriti vrata ali su ih silom otvorili i ušli unutra. Poveli su me sa sobom izvan hotela. Krenuli smo crnim audijem. Šofer i saputnik su zauzeli mesto napred. Na zadnjem sedištu sam morala sedeti među njima, mada sam zahtevala da sedim kraj prozora. Odvezli su me u hotel Lu Hong u južnom delu Pekinga. U hotel smo ušli na sporedna vrata. Pitala sam zašto ne ulazimo kroz glavna? Rekoše mi:”Kasnije ćemo o tome” Morala sam sedeti u jednoj velikoj sobi. Rekoh im:” Ovo što vi radite je protivzakonito. Sada sam holanđanka i želim pozvati holandsku ambasadu ili advokata.” Odbili su mi dozvoliti razgovor, oduzeli su mi telefon i rekli da imaju pravo zadržati me oko 72 časa.” Rekli su mi da me je neko odao i rekao im da praktikujem Falun Gong. Pitali su me da li je to tačno i odgovorila sam im - ”Da” Ispričali su mi svakojake stvari o meni i pokazali su da znaju sve o mom životu pokušavajući ucenjivati me time. Počeli su kazivati detalje o mojoj srednoj školi zatim o životu u unutrašnjosti zemlje, povratku u gradsku okolinu, gde sam radila kao kondukter u gradskom autobusu, a nakon toga sam vanredno studirala nemački na fakultetu. Zatim sam radila kao vodič za jednu kinesku putničku organizaciju a nakon toga sam u Holandiji radila kao turistički vodič za jednu holandsku organizaciju. Od mog pređašnjeg poslodavca u Kini su zatražili moj poslovni dosije i na taj način znaju mnogo toga. Na primer to da je moj odnos sa mojom snahom dobar (a da ne znam kako su uopšte došli do te informacije) Takođe su znali da svojoj nećakinji donosim mleko u prahu (zbog javnog skandala sa otrovanim mlekom u Kini) To nije lako postići rečeno mi je i da moram čuvati i biti obazriva s onim što sam izgradila i postigla, drugim rečima - ako ne paziš oduzećemo ti to. Ako ne sarađuješ nemoj misliti da se možeš vratiti u Kinu.

Ping Baas - Guo na svom poslu kao turistički vodič.

Hteli su da im sve ispričam, šta sam u Kini govorila o Falun Gongu, kome i kada, kada sam počela s praktikovanjem Falun Gonga i kako? Odgovorila sam jednostavno:” Počela sam iste godine kada ste to počeli zabranjivati u Kini (1999). Kada ste ga počeli ocrnjavati zainteresovalo me je i počela sam sa praktikovanjem.” Zatim sam im pričala o promenama koje su mi se dešavale.” Odkad praktikujem Falun Gong držim se istine i usmerena sam ka pozitivnim stvarima. Pre toga sam bila egoista, mučila me je ljubomora, ponašala sam se takmičarski i bila sam nestrpljivija nego sada. Nakon početka praktikovanja Falun Gonga manje sam sebična i postala sam uopšte bolja osoba.” Rekla sam im da sam praktikovanjem Falun Gonga stekla duhovno i fizičko preimućstvo.

Nakon toga su počeli iznositi šta oni misle o Falun Gongu. Sledila su svakojaka ocrnjavanja, laži i negativne stvari o Falun Gongu. Govoreći na taj način pokušavaju izazvati sumnju o dobrodušnosti Falun Gonga. Takođe su zahtevali da priznam da sam prekršila kineski zakon. Poricala sam to jer u kineskom zakonu stoji da je sloboda govora i sloboda vere pravo svakog građana.

Ispitivali su me o svemu i svačemu u vezi rada u Holandiji i koliko praktikanata ima Holandija i ko su oni? Rekoh im: ”Ne znam koliko je praktikanata u Holandiji, jer mi nemamo članstvo, ili listu članova i sve je na dobrovoljnoj bazi.” Još jednom su me pitali: ”Ko su svi oni?” Odgovorih: ”Vama to neću kazati jer ne želim da i njih uznemiravate i progonite.”

Do 5 sati ujutru sledećeg dana mi nisu dozvoljavali spavati. Oni su se zamenjivali i naizmenično spavali. Ispitivali su me po dvojica, čak i kada sam išla u WC pratio bi me neko od njih unutra. Nakon 5 sati ujutru pitaše me da li želim spavati. Rekoh im: ”Nije potrebno.” Često su naglašavali da ja ne cenim svoju životnu situaciju. Rekoh im da veoma cenim svoj posao i da već 18 godina radim za istu turističku agenciju, ali ako ne smem dolaziti u Kinu i ako me sprečavate raditi moj posao ne mogu ceniti svoj život. “Vi ste ti koji me sprečavate, a ne ja”. Pitali su me takođe zašto ne isperem mozak svom suprugu jer on ne praktikuje Falun Gong. Rekoh im da reč ”ispiranje mozga” ne potiče od Falun Gonga već je to izmišljotina Kineske komunističke partije. On nije praktikant i to je njegov izbor. Njegovo opredeljenje poštujem. Svako je slobodan da donosi svoj sopstveni izbor. Ono što vi sada činite je ispiranje mozga.

Bili su mišljenja da se mi (praktikanti Falun Gonga) bavimo politikom. Rekla sam im: ”Mi ne želimo moć, već da se zaustavi progon Falun Gonga”. Policajac me je pitao ko vas progoni, jesam li to videla. Odgovorih mu: ”A ovo što sada radite - šta je to?”

Rekoše mi:” Ako nam ništa ne kažeš, pozvaćemo holandsku ambasadu i izbacićete iz zemlje”.

Sledećeg dana me je čekala nova turistička grupa i želela sam da svoju dužnost obavim savesno. Nisam želela da turisti iz ove grupe budu obuzeti ovim problemom dakle rekla sam im da u Kini u sledeće vreme neću govoriti o Falun Gongu. O ovome sam morala potpisati izjavu na papiru. U hotel sam se smela vratiti tek u pola sedam ujutro.

Četvrtak, 21. Maj 2009.

Mislila sam da je sve bilo završeno, ali pred kraj drugog putovanja predzadnji dan u Šangaju primetila sam da me neko prati. Kod jednog mesta sa turističkim atrakcijama opazila sam čoveka sa kartom vodiča u rukama, ali je bilo prepoznatljivo da on nije turistički vodič. Čula sam takođe da se je naš agent u Šangaju (agent holandskog turističkog biroa za koji radim) raspitivao za broj moje hotelske sobe. Osećala sam da nešto nije u redu, čula sam da se je policijska tajna služba raspitivala za raspored rada našeg posla u Šangaju. Onda sam bila sigurna da se još uvek nije bilo svršilo.

Nisam im htela dati priliku da me još jednom pritvore. Pitala sam holandsku koleginicu koja je sa svojom turističkom grupom odsela u istom hotelu da li mogu spavati u njenoj hotelskoj sobi, a ne sama u svojoj. Ukratko sam i jednu turističku gošću iz grupe koju sam predvodila upoznala sa zbivanjima. Ona mi je predložila da prenoćim u sobi u kojoj je boravila sa suprugom. Kako je to bilo zadnje oproštajno veče s tom grupom, gosti su zajedno sa mnom želeli nešto popiti (u mom slučaju se je svelo samo na vodu) Nakon toga sam htela u hotel. Jedan od gostiju me je otpratio do sobe moje koleginice i to je bilo negde oko 22:15.

Nije prošlo ni 10 minuta a neko je već kucao na vratima. Koleginica je pitala ko je? Odgovor je glasio: ”housekeeping – nadzornik soba”. “Šta vam treba” - pitala je. Odgovorio je da žele pogledati WC šolju u kupatilu. Koleginica je odbila zahvaljujući. Dva minuta kasnije je neko opet kucao na vrata. Onda su se predstavili: ”Iz policije smo, tražimo vašu prijateljicu.” Otvorila je vrata i ja sam opet morala poći s njima. Koleginica je upitala kako mi može pomoći. Policija je odgovorila: ”Ovo nema nikakve veze s tobom, ne mešaj se”.

Otišli smo u hotel koji se je nalazio nasuprot mome u Šangaju. Kada sam ušla u sobu pitali su: ”Šta mislite o tome da nas opet vidite?” (trojica od njih su bile iste osobe kao i prvi put) Rekoh: ”Veoma sam ožalošćena da vi specijalno iz Pekinga dolazite u Šangaj zbog ovoga.”

“Prošlo je malo vremena odkako smo razgovarali s tobom. O čemu si u međuvremenu razmišljala? Jesu li se tvoje misli malo promenile?” – pitali su. Rekoh im: ”Nemam vam šta reći i nisam prekršila zakon”. Nisu prestajali ponavljati: ”Želimo da nam kažeš šta si radila i kome si sve pričala o Faalun Gongu i šta si im rekla. I moraš priznati da si prekršila kineski zakon i to potvrdiš pismeno.” Rekla sam im da neću ni jednu od tri stvari učiniti.

Zatim su me ucenjivali govoreći mi kako trebam misliti na svoju porodicu. Nisam im odgovorila. Dvojica od njih su izašla napolju i pustili unutra mog brata i nećakinju (on je moj najbliži član porodice, moji roditelji su umrli). Oni su bili specijalno iz Pekinga došli u Šangaj kako bi razgovarali sa mnom. U Kini to često rade. Pozovu porodicu kako bi emocionalno uticali na nekog i kako bi osoba bila “prevaspitana” Oni su morali sa mnom razgovarati kako bi me nagovorili da popustim. Popričala sam sa njima ali nije imalo nikakvog efekta. Izašli su iz sobe i troje policajaca je nastavilo razgovor sa mnom. Kada ni to nije dalo željeni rezultat ostavili su me samu s mojom nećakinjom. Na kraju su odustali jer nisu mogli postići šta su želeli. Rekoh im: ”Ja ovo ne razumem, ja sam sićušna osoba, zašto me se bojite. Ja sam samo praktikant Falun Gonga. Zašto se bojite Falun Gonga?”

Nakon nekoliko upozorenja da u Holandiji takođe ne smem biti aktivna sa Falun Gongom pustili su me u 5 sati ujutru. Upozorili su me takođe da ništa ne radim u Šangaju jer se upravo održavala svetska Expo izložba. Kasnije mi je nećakinja rekla da kada se je s ocem odjavila iz hotela i kad su otišli u trgovinu, da su mog brata telefonskim pozivom vratili nazad u hotel tako da su s njim još jednom razgovarali kako bi me brat upozorio da ne vodim nikakvu akciju u Šangaju.

Istog dana se je turistička grupa koju sam predvodila vratila u Holandiju, a ja sam se sledećeg dana s jednom drugom letećom linijom vratila. Gosti iz moje grupe su strahovali da mi policija opet ne pravi poteškoće i neko iz grupe se je ponudio odložiti svoj let, kupiti kartu za let sledećeg dana kako bi zajedno sa mnom leteo, nisu me želeli ostaviti samu u Kini. Odbila sam taj predlog. Osećala sam se mučno i tužno; turistički vodič kineskog porekla mora u sopstvenoj zemlji biti štićena od gostiju koji posećuju zemju. Više neću moći posećivati Kinu i pokazivati turistima Kinu.

Zapravo veoma je tužno da 2009. godine još uvek možeš biti progonjen zbog svoje vere.

Prevedeno s holandskog:
http://www.faluninfo.nl/artikel/getuigenissen/1247680664.html